...
sadnice voca
0,00 рсд 0
Корпа

Нема производа у корпи.

Podizanje voćnjaka - saveti

Pri podizanju voćnjaka poznata je činjenjica da za svaku vrstu odgovaraju određeni uslovi sredine (zemljište, klima,ekspozicija itd.), pa pre podizanja voćnjaka treba dobro proučiti te uslove. Ali u obzir moramo da uzmemo i tržište.Šta sa voćem?

Pre sađenja – saveti

Pre sađenja skraćuju se žile,uklanjaju se povređeni delovi na žilama.Svi preseci trebaju da budu pravi.Posle prekraćivanja žila sadnica se potapaju u 2% rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka,pa potom u kašu goveđe balege,zemlje i vode.

U ovoj kaši žile treba da ostanu 12-24 sata.Na zemljištu gde je urađena osnovna obrada kopaju se jame dubine 40 cm, širine 50 cm.A tamo gde je nemoguće odraditi osnovnu obradu kopaju se jame 100-200cm, širine 60cm.

Ovako pripremljene jame se ostave oko dve nedelje kako bi se zemlja slegla.Na dno jame se stavlja smeša 2-3 lopate stajnjaka pomešano sa zemljom.preko tog sloja stavlja se sloj zemlje.Odredi se dubina sadnje,postavi se sadnica,navlači se dovoljno plodne zemlje oko žila.

Kada se stavi dovoljne zemlje izvrši se sabijanje oko sadnice (voditi računa o tipu zemljišta)Po površini se stavlja kompleks NPK đubriva ,pa preko njega sloj zemlje.Organska i mineralna đubriva ne smeju biti u dodiru sa žilama.

Po sadnji i u narednim godinama vrši se negovanje voćnjaka, tj. primenjuju se pomotehničke i agrotehničke mere. Pomenućemo neke od tih mera:rezidba,đubrenje, održavanje zemljišta,navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina.
rasadnik voća

Temperatura

Jedan od uslova za dobru voćarsku poizvodnju je toplota,jer ona uslovljava osnovne životne procese u biljci. Neke vrste imaju vece zahteve prema toploti.Ali veću pažnju treba obratiti na niske temperature tokom zime,pogotovo na niske temperature u prelaznoj fazi kretanja vegetacije i cvetanja.Za uspešnu voćarsku proizvodnju potrebno je da znamo prosečnu temperature za period maj-septembar.

Padavine

Optimalna količina padavina u toku godine i u pojedinim fazama razvoja uslovljavaju dobar prinos plodova,kao i njihov kvalitet. Količina vode koja je neophodna voćkama nije isti za sve vrste,ali u period od maja-septembra potrebe za vodom kod voćaka su najveće. (najviše vode je potrebno jabuci,najmanje bademu). Međutim,preterana vlažnost loše utiče na voćku (slabi razvitak korena, povećava osetljivost prema mrazevima,loš kvalitet ploda itd.)
rasadnik voća
rasadnik voća

Padavine

Optimalna količina padavina u toku godine i u pojedinim fazama razvoja uslovljavaju dobar prinos plodova,kao i njihov kvalitet. Količina vode koja je neophodna voćkama nije isti za sve vrste,ali u period od maja-septembra potrebe za vodom kod voćaka su najveće. (najviše vode je potrebno jabuci,najmanje bademu). Međutim,preterana vlažnost loše utiče na voćku (slabi razvitak korena, povećava osetljivost prema mrazevima,loš kvalitet ploda itd.)

Svetlost

Ona utiče na fotosintezu,razvitak krune,zametanje i razvitak podova.Različite vrste zahtevaju različite količine svetlosti,pri podizanju treba voditi računa o količini svetlosti,a ona zavisi od geografske širine,ekspozicije,nagiba,nadmorske visine,reljefa i godišnjeg doba.Na osnovu svih faktora podešavaju se razmaci sadnje,oblik krune i rezidba.(trešnja i breskva traže dosta svetlosti za dobro uspevanje)
rasadnik voća

Vetar

Može imati različito dejstvo na voćke,a zavisi od jačine,pravca, učestalosti. Štete od vetra su : isušivanje zemljišta. povećanje transpiracije, ometanje pčela pri oprašivanju,lomljenje grana itd. Ređe i u manjoj meri vetar pozitivno deluje na uspevanje voćaka,pomaže oplodnju (gde je posrednik,kod oraha,leske,kestena), sprečava da vazduh bude vlažan( sprečava razvoj gljivica),umanjuje opasnost od poznih proletnjih mrazeva.

Grad

Pri podizanju zaseda izbegavati gradobitna područja.

Položaj

Položaj je određen nadmorskom visinom,nagibom.stranama sveta,prisustvom vetrova (jačina),gradom i drugim uticajima (mikroklimatskim). Idealnom nadmorskom visinom smatra se od 400-500 m,ali ona varira od vrste.

Npr. : za jabuku je od 600-800m; za šljivu 200-600 m; za breskvu 100-300m (Podunavlje), pa do 500-600 m (zapadna Srbija); za orah do 600 m; za ribizlu 750-1200 m itd. Najpogodniji tereni su sa nagibom od 3-5 stepeni,sa izuzecima kod ribizle 8-15 stepeni (zavisnosti da li je berba mehanizovana ili ručna), itd.
rasadnik voća

Đubrenje

Ono se vrši u kombinaciji organskih i mineralnih đubriva.Koja ce količina i vrsta đubriva biti unešena u voćnjak zavisi od: analize zemljišta,vrste voćaka, starosti voćnjaka (mlad zasad,puna rodnost itd.)

Navodnjavanje

Da bi se voćka normalo razvijala,obilno i redovno rađala neophod joj je obezbediti adekvatnu vlagu u zemljištu.Tamo gde nemamo dovoljno padavina neophodno je vršiti navodnjavanje.Ono može biti površinski,orošavanje,podzemno,dok u savremenim voćnjacima primenjuje se sistem kap po kap.

Navodnjavanje se obavlja u kritičnim periodima za vodu (npr. Kod jabuka su to faze cvetanja,zametanja,rasta i razvitka plodova,diferencijacija cvetnih pupoljaka; kod breskve:posle zametanja plodova,okoštavanje koštice,pred zrenje kada je najintezivniji porast ploda itd.)

Rezidba

Ima višestruki značaj. A njom se postiže: oblikovanje krune (piramidalna, kotlasta,palmeta s kosim granama,vretenasti žbun itd.), podmlađivanje voćaka, otklanjanje alterativnog plodonošenja, obezbeđuje bolji kvalitet plodova itd.,jednom rečju utiče na odnos između razvitka i plodonošenja. Izvodi se uglavnom u toku mirovanja-na zrelo,a moze i u toku vegetacije- na zeleno.

Intezitet rezidbe zavisi od starosti i stanja vićnjaka. (npr. Kod jabuke: u prvih 4-5 god. Intezitet je minimalan da bi se sprečila bujnost,dok u punoj rodnosti se obavlja i na zrelo i na zeleno-cilj:ravnoteža rodnog potencijala i vegetativnog prirasta; višnja: rezidba na početku vegetacije se ne obavlja,jer iz preseka izlazi smola i sprečava zarastanje,dok letnja rezidba se preporučuje kod sorti koje rađaju uglavno na vitim rodnim grančicama posle berbe itd.)

Zaštita od bolesti i štetočina

Voćnjaci ,a naročito mladi zasadi zimi su izloženi opasnostima od zečeva (koji uništavaju koru na stablu i nižim granama) i miševima (koji oštećuju korenov sistem),što dovodi do sušenja voćaka.

Velike štete na plodovima mogu naneti ptice,dok krupnija divljač u vegetaciji brsti lišće i mladare.Na trzištu su dostupna različita sredstva za uništavanje miševa i zeševa(preporučuje se preparati na bazi karbolineuma u concentraciji 10% i sumpora –mast i sumporno uljana emulzija). Zaštita od krupne divljači:postavljanje ograde oko voćnjaka,omotavanje pojedinih stabala,hemijska sredstva(repelent cunitex)

Postoje veliki broj bolesti u voćarstvu čiji su uzročnici različiti(insekti,gljivice,virusi,bakterije),pa tako postoji i veliki izbor hemijskih preparata na tržištu za njihovo suzbijanje.U savremenim zasadima zaštita mora biti redovna,pravovremena uz strogo poštovanje zakonskih normi ,kao i preporuke samih proizvođača,uz očuvanje životne sredine (sprečavanje trovanja pčela i zdravstvene ispravnosti plodova).
rasadnik voća
Uvek tu da pomognemo pri realizaciji svake Vaše ideje. Ispunite svoje snove uz naše sadnice.
Početna O nama O sadnicama Saveti Kontakt
Seraphinite AcceleratorOptimized by Seraphinite Accelerator
Turns on site high speed to be attractive for people and search engines.